Kao što sam i pretpostavljao i na kraju znao da od ovoga neće biti ništa, a to sam i napisao već ovde pre mesec ili više dana, kad se izveštaj pojavio. Pratio sam nekoliko nedelja medije i štampu glavnih kreatora medijskih manipulacija u Evropi i svetu i video da ovaj izveštaj nigde nije dospeo na naslovne strane, ilustrovan sa užasnim slikama ili bombastim naslovime već se u daleko većem broju pojavljuju članci kontra izveštaju sa analizama "merodavnih ličnosti" koje opovrgavaju taj izveštaj. Setite se samo kad je novinarka Pem Maršal kreirala onaj izveštaj o logorima u Republici Srpskoj istoga časa svi najugledniji evropski mediji i časopisi na udarnim stranam su doneli tu informaciji i to je trajalo nedeljama, mesecima a o ovome mnogo strahovitijem i istinitom dogadjaju ni reči. To što naši mediji izveštavaju da je ovaj ili onaj rekao nešto afirmativno povodom ovog dogadjaja je kap u okeanu beznadja to jest kontraofanzive SAD.

Diana Johnston should be an honorary member of the Serbian Academy of Arts and Sciences. Unfortunately, Sebian academicians have no courage to elect her. One more Serbian shame.

Oddly, the London Review of Books chose to publish a five-page review of the Marty Report by someone with a strong vested interest in discrediting it: none other than Geoffrey Nice, who as assistant prosecutor at the International Criminal Tribunal for former Yugoslavia (ICTY) in The Hague, led the prosecution of Yugoslav president Slobodan Milosevic. Nice’s only real achievement in the five-year-long trial was to outlive both the presiding judge and the defendant. The monstrous dimensions of the prosecution, aimed at blaming Milosevic for virtually all the woes of the complex civil wars that tore apart Yugoslavia in the 1990s, succeeded in sending Milosevic to his grave before he could present his defense, thus sparing the three judges the task of finding excuses to convict him, as they were hired to do.
------------------------------------------------
I puče šamar, čulo se do na kraj sokaka.
Čestitke dragoj Dajani DŽonston, koja ne dozvoljava
imperijalnu improvizaciju.

Naravno Senka da ste u pravu, ali moj stav se bazirao na činjenici da Pem Maršal nije bila potrebna rezolucija saveta Evrope pa da momentalno svi to prihvate kao činjenicu, nego samo njena reč i vešto kreiran film, koji je usput raskrinkan. Apsolutno sam ubedjen da u tom filmu nikakva agencija nije učestvovala već isključivo vlade SAD i Engleske, koje i sada sprovode kontraofanzivu. To sam hteo da naglasim da bi svima bilo jasno o čemu se radi. Inače usput samo da vas podsetim na jednu činjenicu. Da li se sećate snimka sa prijema Džona Mejdžora u Moskvi 1995 pred samo bombardovanje Republike Srpske, kada je tražio saglasnost Borisa Jelcina za to a ovaj odbio, pa na svečanoj večeri Jelcin diže čašu da nazdravi gostu a ova protuva sedi i ne gleda ga. Da li mislite da je Ruder Fin obradio odmah ceo slučaj, jer ni jedna TV stanica na zapadu nije pustila taj detalj.

Bio sam nekada pretplatnik na elektronski izdanje London Review of Books. Medjutim u zadnje 2-3 godine, LRB se srozao i vise nema nimalo interesantnih clanaka. Verujem da je pred bankrotom, i zato su mali oglasi, kao sto je ovaj od Dzefri Najsa, postali vrlo jeftini. Vol Strit Dzornal je malcice skuplji, ali sve se to moze kupiti za male pare.